Други о нама

Радници Центра за социјални рад Сарајево

"Нема ријечи са којима се може изразити дивљење и упутити честитке за успјехе у раду и бризи о дјеци и омладини са којима живите и за које радите. Очаравајући су осмјеси дјеце, мале и велике, које смо видјели. Човјек све док не види сва та ведра и насмејана лица не може да вјерује да то постоји. Желимо вам пуно успјеха у даљем раду и хвала вам за срецу дјеце."
Ветерник, јуни 1984. године

Федор Месарош, новинар (Мађарска)

"Посматрам немо са сетом у души ту децу и то чудесно острво људске "среће" и мира. Данас ми овај простор лици на уснули сплав на коме поуздано плове њихови, час тужни, час весели, али заправо отети животи. Одлазим племенитији, сигуран да ћу се вратити понекад по тај ненадмашни подстицај на доброту."
Ветерник, 12. мај 1993. године

Драгош Калајић, сликар, геополитичар, публициста

"Поред небројених беседа у многим приликама данас сам посебно усхићен јер се налазим у Дому који пружа уточиште недужним бицима, на начин да им се враћа људско достојанство и часно задовољавају животне потребе. Изненаден сам и стога што је све овде обасјано лепотом и шармом. Тако уређен, чист и топао амбијент тешко је затећи и тамо где влада благостање. Ово је место коме је удахнута душа. Преплављен сам утиском. Импоноваће ми да поново дођем. Уз много поштовања вашем труду, причаћу о вама."
Ветерник, 22. новембар 1996. године

Проф. др Алексндар Цордић - Дефектолошки факултет, Београд
"После дужег времена поново сам у вашој средини заједно са студентима. Разлика је толика да ми је требао водич. Много нових објеката и много нових садржаја. Оплемењен амбијент који милује душу. Посебно бих истакао богатство облика рада које доприноси да се води рачуна о индивидуалним разликама, пружајући свакој особи (деци, омладини и одраслима) да се развијају и буду срећни у складу са жељама и могућностима које поседују. Појачана здравствена заштита опремом и кадровима обезбеђује висок степен превентиве, а изолација се користи само у изузетним приликама. Индивидуалност у раду обезбеђује да се подстиче развој корисника. Развој Установе обезбеђује срећнију будућност кориницима. Честитамо!"
Ветерник, 20. мај 1998. године

Мр Душанка Лукић Хавелка, помоћник министра за рад, борачка и социјална питања

"Особе које први пут долазе у ову Установу имају обично тужан, скоро сажаљив став, према њеном постојању. Своју представу мењају већ од улазних врата, где наилазе на уредно обучену децу, лепу пословну зграду чији улаз је и рецепција и галерија слика, испред фонтана у свом плаветнилу, мало даље по страни - базен, низ стамбених објеката, у којима се као у медном саћу креће, живи, радује, ради. Поред директора, разноврсни тим сарадника планира, прати, усмерава, размишља, предлаже и брине о житељима Дома. Због тога овај Дом представља понос социјалне заштите у Републици. У Ветернику све расте. Све је лепше него јуче и за све се планира да сутра буде још боље. Ово је кућа доброте, маштања и наде. Честитамо!"
Ветерник, 23. јули 1998. године

Уметница Мадам Пиано,

"Када сам пре 9 година први пут крочила у Дом за децу и омладину ометену у развоју у Ветернику, схватила сам да се налазим на потпуно посебном месту у овој земљи, месту које ме је понајвише научило о правој, чистој љубави, која напросто исијава из тих дивних бића, која су, и поред својих најтежих судбина, у стању да све нас науче о захвалности према самом животу и љубави којом вас обасипају на сваком кораку. Посећујући овај Дом веома често, схватила сам да нису хендикепирана та деца, вец ми "нормални људи"’ који смо у јурњави кроз живот за неким потпуно тривијалним вредностима умногоме изгубили најважнију људску особину – умеће љубави и њеног давања животу и ближњима. Задивљено сам посматрала са колико љубави струцни радници и особље Дома одгајају око шест стотина деце са посебним потребама, уливајући им одважност и храброст да се, и поред својих тешких судбина, радују животу и испоље своју индивидуалност кроз разне занате али и уметничка остварења. Тако сам небројено пута присуствовала сјајним песничким и ликовним вечерима које су у овом Дому "рањених птица" окупљале наше најеминентније песнике, сликаре, музичаре, писце, међу којима су се као велики пријатељи ове деце и овог Дома исказали покојни Душко Трифуновић, Мошо Одаловић, Перо Зубац, др Владимир Јокановић и многи други. Управо у оваквом окружењу поникла су стваралаштва многобројне деце исказана у ткању, везу, плетењу, музици, рецитовању, плесу као и песничко стваралаштво Иштвана Пиште Месароша који је имао узоре и свестрану подршку ових наших великих мајстора риме."
Ветерник, мај 1998. године

Професор филозофије Александар Бецин

"Изражавам своје дубоко уверење да је добро и лоше у једној установи, мада зависи несумњиво од разних објективних околности, последица у крајњој линији мотивације и способности особља, првенствено руководиоца установе."
Ветерник, 28. септембар 1999. године

Представници Завода за школовање и професионалну рехабилитацију дјеце и омладине Подгорица

"Мислим да нема ријечи које би могли да вам упутимо за све оно што смо имали да видимо у вашој установи. Све ово могу да ураде само велики људи и хуманисти који не жале и не штеде себе да помогну овој популацији, овој драгој дјеци и омладини када им је помоћ најпотребнија..."
Ветерник, септембар 2002. године

Нумановић Хамдија, помоћник министра у Министарству обнове, развоја и повратка у влади Тузланског кантона
"Боравећи у овом вашем центру увидео сам како може да функционише један систем без обзира на оскудне ресурсе. Стекао сам утисак да су ови људи више него хумани и да сви они који нису посјетили овај центар остају ускраћени за спознају нечег вишег од хуманости. Желим овим људима пуно здравља и успјеха у будућем раду и оствариење свих жеља. Хвала вам за све оно што чините за своје штићенике."
Ветерник, септембар 2003. године

Вања Грбић, одбојкаш
"Деца су највеће благо. Пријатељи такођер. Ви ћете у мени увек имати пријатеља. Била ми је част бити са вама. Зато ћу увек кад могу навратити да вас посетим."
Ветерник,јули 2005. године