Историјат установе

Установе за децу имладе Ветерник је установа социјалне заштите. Скупштина САП Војводине основала ју је 20. децембра 1971. године. Почела је да ради у фебруару 1972, пруживши уточиште за 210 штићеника.

Раст и развој установе од његовог настанка сажео је у неколико слика филозоф, проф. Александар Бецин:

С обзиром на улогу коју сам више од три деценије обављао у социјалној заштити Покрајине (Војводине), а при том, поред осталог, и на службене контакте које сам са Специјалним заводом у Ветернику одржавао од самог његовог оснивања све до недавно, могао бих, без сумње веродостојно сведочити о целом развитку ове установе.

За период од 1992. године, уз сва признања (израда објеката, формирање служби, ангажовање једног броја корисника у неколико радионица, повремено организовање успешних културних и спортских приредби и сусрета са корисницима сродних установа и др) била би то ипак тужна слика о свакидашњим условима живота деце. Сада пак, у последњих 6-7 година одиграва се чудан парадокс: у току највеће друштвене кризе постиже се неслућен успон, преображај и домет у свим условима и аспектима рада Завода и у целокупном животу деце. Завод израста у једну од најрепрезентативнијих установа ове врсте у земљи, по нивоу материјалне и стручне опремљености, организацији и богатству садржаја и атмосфери рада и живота. У питању су објекти и уопште простор, становање, одеца, исхрана, хигијена и здравствена заштита, специјална нега и рехабилитација, радна окупација и културно-забавне и рекреативне активности и др. Обезбеђено је властито грејање просторија које су сад чисте и уређене. У раније пустом дворишту без хладовине сада је негован парк са базеном и игралиштем. У економском делу фарма са домаћим животињама ангажује и радује децу, али, са пекаром обезбеђује и ниво исхране изнад просека. Комплетирана је здравствена заштита, укључујући и стоматолошку, и специјална нега са довољном количином лекова и систематичном профилаксом.

Свакако треба уочити необично разгранату сарадњу Завода са многим установама, организацијама, предузећима, истакнутим личностима у земљи и иностранству. Међу њима су откривени и однеговани донатори од којих се добијају знатни и вредни дарови: опрема за здравствену заштиту и лекови, опрема, домаће животиње за фарму, намештај, одећа, уметнички предмети, финансијска средства и друго.

Паметним акцијама Завод успешно разбија изолацију, иначе тако карактеристичну за овакве установе, успевајући да снажно привлачи пажњу и добру вољу према свом раду, пружајући истовремено прилику многима да на делу испоље хуманост коју раније код себе нису можда ни познавали. Уместо пуког сажаљевања , можда и непријатности које су посетиоци Дома доживљавали ранијих година, сад се у сваком буди симпатија и разумевање према овој деци, схватање значаја и лепоте овог сложеног облика заштите и жеља да се према својим могућностима пружи нека помоћ. Такав Дом данас је општекултурно добро Града, Покрајине и Републике.

Ветерник, 23. јули 1998. године